Некогаш живееше еден старец, роден слеп. Секој ден му благодареше на Бога за доброто и за злото од секојдневниот живот. Се молеше,се каеше и често се исповедаше.
Никогаш не се жалеше на својот проблем.
Еднаш кога се разболе од сериозна и страшна болест,боледуваше, но и понатаму му благодареше на Бога. Секој ден болката раснеше, но тој го славеше Бога.
Во еден момент го сретнаа две монахињи кои од далеку го слушнаа како му благодари на Бога и му кажаа:
- Дојди старче,биди трпелив,кажи слава Тебе Боже...Тој знае зошто се допушта.
Старецот се намурти и на цел глас им одговори:
- Само еднаш Слава Тебе Боже? Илјада пати слава Тебе Боже...што мислиш?
Но замислете да оздравам, Бог да ми даде очи да гледам и да не дозволам телесна војна, која толку многу монаси исфрли од манастирот...
Дали би го тоа издржал??? Бог знае што ми испраќа.
Секако,слава му на Бога!!!
Бог најдобро ја знае причината зошто ни испраќа секакво страдание и на кого им го испраќа...
Да Го Славиме секојдневно и за лесното и за тешкото...Низ тешкото го избегнуваме потешкото...
Comments
Post a Comment
Напиши коментар